Pravilnik o edukaciji

PRAVILNIK O SPROVOĐENJU EDUKACIJE SRPSKOG ANALITIČKOG DRUŠTVA

SADRŽAJ:

1. Opšte odrednice

2. Prijem na edukaciju

3. Sadržaj i oblici edukacije

4. Procena kandidata tokom edukacije

5. Ispiti

6. Dokumentacija

7. Isključenje sa edukacije

8. Napuštanje edukacije

9. Rešavanje spornih pitanja u toku edukacije

10. Troškovi edukacije

 

1. OPŠTE ODREDNICE

Analitička psihologija je psihoterapijski pristup koji je razvio Karl Gustav Jung i koji objašnjava kompleksnost psihe. Jungov pristup podrazumeva celoživotni razvoj kroz dijalog ličnih i kolektivnih aspekata psihe. Analitička psihologija koristi kreativni i simbolički pristup nesvesnom materijalu radi produbljivanja individualnog doživljaja značenja i smisla u odnosu  sa većom celinom.

Edukacija iz analitičke psihologije je usmerena ka razvoju zrelih, psihološki svesnih i visoko etičnih pojedinaca koji poseduju teorijsko znanje i praktičnu veštinu koje mogu da integrišu u psihoterapijskoj praksi.

Edukacija iz analitičke psihologije se odvija u okviru SAS-a i SDPS i podrazumeva četvorogodišnju edukaciju koja se sastoji iz savlađivanja teorijskog znanja, individualno iskustvo analize i psihoterapijske prakse pod kontrolom analitičara supervizora. Podobnost za edukaciju i napredak u procesu edukacije se procenjuje sve vreme trajanja edukacije a pozitivna procena u svim segmentima je neophodni uslov za uspešan završetak edukacije. Minimalni broj kandidata za koji se organizuje edukacija je 5.

Odbor za edukaciju Srpskog analitičkog društva je odgovoran za sprovođenje edukacije. Odbor može imenovati članove odbora koji će biti zaduženi za praćenje pojedinih segmenata edukacije o čemu će oni redovno izveštavati Odbor za edukaciju. Odbor za edukaciju izveštava o svojim aktivnostima Upravni odbor i Skupštinu članova. Sporna pitanja tokom edukacije rešava Odbor za edukaciju minimalno dvotrećinskom većinom. Odluku o isključenju sa edukacije donosi Upravni odbor na predlog Odbora za edukaciju.

Kandidatu koji je završio edukaciju i položio završni ispit Odbor za edukaciju daje potvrdu o satima teorijske nastave, lične analize i supervizije i preporuku za sticanje zvanja analitički orijentisanog psihiterapeuta. Kandidat može podnese prijavu za članstvo u Srpsko analitičko društvo.  Po završetku edukacije i položenom završnom ispitu kandidat podnosi zahtev Savezu društva psihoterapeuta Srbije za sticanje zvanje analitički orijentisanog psihoterapeuta jungijanskog pristupa.

 

2. PRIJEM NA EDUKACIJU

Edukacija iz analitičke psihologije osposobljava polaznike za bavljenje psihoterapijskim radom i podrazumeva selekciju kandidata. Procena pogodnosti uzima u obzir psihološku zrelost kanditata, znanje iz oblasti psihologije i psihoterapije, kapacitet za simboličko mišljenje, intelekt, otvorenost, poštenje i integritet; sposobnost dobre komunikacije u ličnim i profesionalnim odnosima, kapacitet za empatiju, zainteresovanost za Jungovu psihologiju, motivisanost da završi vremenski dug proces edukacije i treninga za psihoanalitički orijentisanog psihoterapeuta, ugled u profesionalnom okruženju.

 

Uslovi za prijavljivanje:

1. zvanje u profesijama koje zakonodavstvo Republike Srbije priznaje kao one koje mogu da se bave psihoterapijom (psiholozi i psihijatri)

2. kliničko iskustvo u trajanju od najmanje šest meseci (najkasnije do evaluacije za početak praktičnog rada sa klijentima)

3. prihvatanje etičkog kodeksa udruženja

 

Neophodna dokumentacija za prijavljivanje:

1. prijava za edukaciju

2. profesionalna biografija sa podacima o akademskom nivou, edukacijama, radnom iskustvu, psihoterapijskoj praksi

3. fotokopije svih stečenih diploma, potvrda o satima lične analize, potvrda o kliničkom iskustvu

4. lična biografija (5000 reči) koja treba da sadrži lično viđenje sopstvenog funkcionisanja, karakteristike odnosa sa značajnim drugim, motivaciju za proučavanje Jungove analitičke psihologije, dosadašnje iskustvo u psihoterapiji

5. potpisana potvrda da je kandidat pročitao etički kodeks, da je saglasan sa njim i da će se pridržavati odredbi etičkog kodeksa u toku edukacije i tokom svog psihoterapijskog rada.

6. uplata za postupak prijave

Prve dve godine teorijske nastave mogu pohađati i zainteresovani slušaoci.

 

Uslovi za prijavljivanje:

1. prihvatanje etičkog kodeksa udruženja

 

Neophodna dokumentacija za prijavljivanje:

1. prijava za edukaciju

2. biografija sa podacima o akademskom nivou, edukacijama, radnom iskustvu, psihoterapijskoj praksi, kao i motivaciju za proučavanje Jungove analitičke psihologije.

3. potpisana potvrda da je kandidat pročitao etički kodeks, da je saglasan sa njim i da će se pridržavati odredbi etičkog kodeksa.

4. uplata za postupak prijave.

Ukoliko slušaoci teorijske nastave u toku ili nakon odslušane nastave budu zainteresovani da nastave edukaciju za zvanje psihoterapeuta onda će morati da prođu kroz sve nivoe procene i zadovolje sve uslove za početak drugog dela edukacije.

Kandidati koji pohađaju teorijsku nastavu dobijaju potvrdu o broju odslušanih sati teorijske nastave. Kandidati koji su odslušali  samo teorijsku nastavu u okviru edukacije ne stiču pravo da se na bilo koji način bave psihoterapijom.

 

Postupak procene podobnosti kandidata za prijem na edukaciju:

1. prijavljivanje se vrši Odboru za edukaciju svake godine od 1.4. do 1. 5. za edukaciju koja počinje zimskim semestrom tekuće godine

2. Nakon dobijene potpune dokumentacije za prijavu Odbor za edukaciju  razmatra ispunjenost uslova za procenu kandidata. Odbor određuje dva analitičara koji obavljaju razgovore sa kanditatom. Minimum kriterijuma za procenu podrazumeva interesovanje za analitičku psihologiju, sposobnost za samorefleksiju, sposobnost da se bude otvoren za sopstvene komplekse, kapacitet za razumevanje simbola, sposobnost da se održava dugotrajni terapijski odnos, etički stav. Bilo koji analitičar koji je bio lični analitičar kandidatu, ili je imao lične ili profesionalne odnose sa njim se izuzima iz procene kandidata. (Ukoliko je član Odbora za edukaciju bio u ulozi ličnog analitičara kandidata on se takođe izuzima iz procene i odluka koje su u vezi sa edukacijom kandidata a njegovo mesto u Odboru za edukaciju za procenu tog kandidata zauzima IAAP analitičar). Nakon razgovora svaki analitičar piše izveštaj i procenu podobnosti kandidata koje upućuje Odboru za edukaciju. Da bi kandidat bio primljen sve procene treba da budu pozitivne.

3. Kandidatu se procena analitičara saopštava u roku od sedam dana nakon intervjua. Ukoliko je procena negativna sa kandidatom se, ukoliko je zainteresovan, obavlja razgovor o zapažanjima koja su uticala na negativnu procenu a koje kandidat može razrađivati u individualnoj analizi. Odluka analitičara je definitivna.

4. Ukoliko kandidat koji je dobio negativan odgovor proceni da je u značajnoj meri radio na problemima  koji su bili razlog za negativnu procenu, on se može  ponovo prijaviti za edukaciju, najranije posle godinu dana. Proces prijave i procene kandidata se u potpunosti ponavlja. Poželjno je, kad god je to moguće, da ponovni intervju sa kandidatom obavljaju analitičari koji su vodili i prvi intervju. Ukoliko procena bude negativna i pri drugoj proceni kandidat nema pravo ponovne prijave.

5. Podaci koji su dobijeni o kandidatu se smatraju poverljivim i svi koji, tokom procesa procene, dođu u kontakt sa tim podacima, tako će se i odnositi prema tim podacima.

6. Ukoliko kandidat bude odbijen dokumentacija i novčana uplata se ne vraćaju.

Kandidat koji je primljen na edukaciju dobija program edukacije i spisak obavezne literature

 

3.  SADRŽAJ I OBLICI EDUKACIJE

Edukacija se sastoji iz tri osnovna elementa: teorijske edukacije, lične analize i direktnog psihoterapijskog rada sa klijentom i supervizije. Edukacija podrazumeva najmanje 1400 sati edukacije i to: teorijska edukacija 600 sati, lična analiza 250 sati, neposredni rad sa klijentom 400 sati i supervizija 150 sati. Tokom edukacije je moguće ostvariti i veći broj sati po segmentima edukacije u zavisnosti od potreba samog edukanta i procene odbora za edukaciju.

Kandidat je dužan da se angažuje u svim oblicima edukacije i da vodi evidenciju o svom prisustvu. Evidenciju o pohađanju edukacije kandidat dostavlja Odboru za edukaciju po završetku drugog semestra u godini. Prisustvo svim oblicima teorijske nastave potpisom potvrđuju izvođači nastave, a analitičar i supervizor daju odgovarajuće potvrde o satima analize odnosno supervizije.

Teorijska edukacija se obavlja na seminarima, diskusionim grupama (čitanjem obavezne literature) i prikazima kliničkih slučaja u ukupnom trajanju od 600 sati. Njom je predviđeno sticanje znanja iz sledećih oblasti: istorija i razvoj analitičke psihologije (istorijat, osnovni koncepti), teorija i praksa analitičke psihoterapije (pristup nesvesnom, psihoterapijski proces, transfer/kontratransfer), razvoj simboličkih kapaciteta (rad na snovima, imaginaciji, analiza bajki i mitova), psihoterapijski rad sa različitim kategorijama pacijenata, proučavanje i primena u psihoterapijskom procesu znanja iz alhemije i religije.

Teorijska edukacija se sastoji iz dva osnovna dela: prvi deo obuhvata četiri semestra, pri čemu će se u prva dva semestra razrađivati osnovni koncepti analitičke psihologije, dok će se u trećem i četvrtom semestru obrađivati osnovni teorijski koncepti analitičke psihoterapije. U ovom periodu edukacija će se odvijati dominantno na seminarima i kroz diskusione grupe.

Nakon svaka dva semestra kandidati će polagati ispit koji će se odnositi na teorijske koncepte razrađivane u tim semestrima. Za prelazak na naredni nivo teorijske edukacije je neophodno da je kandidat položio oba ispita iz prve dve godine edukacije.

Uključivanje u drugi deo teorijske edukacije podrazumeva ispunjavanje obaveza iz prvog dela i pozitivnu procenu Odbora za edukaciju o napredovanju kandidata. Uslovi podrazumevaju dve godine teorijske nastave sa najmanje 80% prisustva, položeni ispiti sa prve dve godine edukacije i pozitivan izveštaj analitičara IAAP-a (koji nije analitičar kandidata) a koji svoju procenu obavljaju u individualnom i grupnom kontekstu. Procenjuje se zainteresovanost kandidata, redovnost na teorijskoj nastavi, aktivnost, način komunikacije i saradnje sa drugim kandidatima i predavačima, lično napredovanje u proširenju svesnosti. Kandidat se obaveštava o proceni sedam dana nakon intervjua. Ukoliko je procena negativna kandidat ne može da nastavi dalju edukaciju. Kandidat uplaćuje naknadu za procenu koja je nepovratna i ne zavisi od konačne procene.

U sledeća četiri semestra će se edukacija odvijati dominantno kroz seminare i kliničke prikaze slučajeva. Seminari će biti fokusirani na primenu teorijskih koncepata u psihoterapijskom procesu, a klinički prikazi slučajeva će, osim samog prikaza podrazumevati i diskusiju o relevantnim teorijskim konceptima vezanim za prikaz slučaja. Kandidati su obavezni da spreme minimum pet kliničkih prikaza slučajeva sa diskusijom.

Do kraja drugog ciklusa teorijske edukacije kandidati treba da polože dva ispita koji podrazumevaju samostalnu analizu sna (ili serije snova) i analizu bajke ili mita (po izboru).

Kandidati su obavezni da prisustvuju i aktivno učestvuju u svim oblicima  teorijske nastave. Minimum pohađanja teorijskih časova je 80%.

Uplata nastave se vrši na godišnjem nivou, pre započinjanja nastave. Izuzetno se može uplata vršiti za nastavu po semestru, pre početka semestra.

Nakon započinjanja procesa edukacije kandidati mogu pisanim putem tražiti odsustvo sa nastave u trajanju od godinu dana. Izuzetno se može odobriti još jedna godina odsustva sa nastave. Odbor za edukaciju pisanim putem odobrava odsustvo sa nastave u određenom periodu. Za vreme odsustva kandidatu miruju sva prava i obaveze vezane za edukaciju. Odbor za edukaciju zadržava pravo da individualno razmatra svaki slučaj i procenjuje potrebu za izuzecima.

Lična analiza sa IAAP analitičarem se odvija sve vreme edukacije. Minimum je 250 sati analize, učestalosti najmanje jednom nedeljno. Ovde se računaju i sati analize pre započinjanja edukacije. Ukoliko kandidat nije započeo analizu pre početka edukacije poželjno je da to učini u toku prve godine edukacije. Analitičar daje potvrdu o broju sati analize jednom godišnje, bez ikakvog komentara analitičkog procesa, a obavezno nakon završetka prva četiri semestra edukacije i pre prijave završnog ispita. Analitičar ne učestvuje ni u jednom obliku procene kandidata. Ako analitičar u svojstvu edukatora izlaže klinički prikaz slučaja kandidat ne prisustvuje tom prikazu i to se smatra opravdanim odsustvom. Cenu analize dogovara kandidat sa analitičarem.

Direktni psihoterapijski rad sa klijentom može da se započne nakon završetka prvog dela teorijske nastave i ispunjavanja uslova (odgovarajuće kliničko iskustvo, ispunjene obaveze u prethodnom delu nastave) i pozitivne procene kandidata koju daje Odbor za edukaciju na osnovu napretka u nastavi i procene analitičara IAAP-a . Minimalni broj sati direktnog rada sa klijentima je 400.  Potrebno je da kandidat ima najmanje dva klijenta sa kojima radi najmanje po godinu dana.

Supervizija započinje sa početkom rada edukanta sa klijentima i traje sve vreme edukacije, minimum je 150 sati supervizije, učestalosti jednom nedeljno. Supervizija može da bude individualna i grupna. Uobičajeno je da jedan sat supervizije pokriva 3-4 seanse direktnog rada sa klijentima. Kandidat bira supervizora (supervizor ne može da bude neko ko je bio ili je sada analitičar kandidatu). Preporučuje se da kandidat ima iskustvo sa bar dva supervizora. Minimalan broj sati individualne supervizije je 100. Kandidatu čiji se slučaj supervizira na grupnoj superviziji se sat grupne supervizije računa kao i sat individualne supervizije, ostalim kandidatima koji učestvuju u grupnoj superviziji kao ½ sata supervizije. Obavezno je da kandidat ima 20 sati grupne supervizije. Cenu supervizije dogovara kandidat sa supervizorom.

Na zahtev supervizora kandidat na prikazima slučaja obrađuje specifične probleme u terapiji (npr. terapijski seting, analiza snova, transferne/kontratransferne manifestacije). Kandidat pre izlaska na završni ispit predaje Odboru za edukaciju pisani izveštaj o superviziranim slučajevima (do 3000 reči) koje je potpisao supervizor.

Supervizor daje potvrdu o broju sati supervizije kao i svoju godišnju procenu psihoterapijskog rada kandidata. Procenjuje se teorijsko i praktično znanje, razumevanje simbola, transfera i kontratransfera, razumevanje važnosti i odgovarajuće uspostavljanje granica, etički stav, sposobnost da koristi da primenjuje sadržaje iz supervizije, spremnost da se bavi svojim nedostacima i da napreduje. Supervizor procenjuje specifične probleme i ograničenja, kao i kapacitete i napredovanja kandidata. Procena supervizora sa kojom je kandidat upoznat se dostavlja Odboru za edukaciju. Kada kandidat ispuni formalne uslove za prijavljivanje završnog ispita dva supervizora nezavisno daju procenu sposobnosti kandidata za psihoterapijski rad. Minimalan broj sati supervizije u kontinuitetu na osnovu kojih supervizor daje mišljenje o kandidatu je 20. Pozitivna procena oba supervizora je neophodna da bi kandidat mogao da pristupi završnom ispitu. Ukoliko supervizor da negativnu procenu potrebno je da je obrazloži što će omogućiti kandidatu da radi na svom napredovanju.  Ukoliko ponovljena procena bude negativna kandidat nema pravo nastavka edukacije i izlaska na završni ispit.

 

4. PROCENA KANDIDATA TOKOM EDUKACIJE

Procena kandidata, njegove zainteresovanosti, angažovanja i napredovanja, se obavlja pre početka i tokom celog procesa edukacije. Povratne informacije kandidatu o njegovom napredovanju se daju u cilju usmeravanja kandidata na oblasti potencijalnog razvoja.

Posle prve dve godine edukacije vrši se prva formalna procena napredovanja koja podrazumeva napredovanje u sticanju znanja iz analitičke psihologije i napredovanje u ličnom psihološkom razvoju. Procena se vrši na osnovu redovnosti i aktivnosti pohađanja edukacije, procene na ispitima, procene analitičara u individualnom i grupnom setingu. Ova procena je uslovljavajuća za nastavak edukacije.

Druga formalna procena se vrši nakon drugog dela edukacije a pre prijave završnog ispita. Procena se sastoji takođe na osnovu napredovanja i aktivnosti u oviru teorijske nastave, a procenu kvaliteta i sposobnosti za psihoterapijski rad procenjuju dva supervizora. Ova procena je uslovljavajuća za prijavu završnog ispita.

Sve procene se podnose Odboru za edukaciju i pisanoj formi i čuvaju u dokumentaciji kandidatata. Kandidat je dužan da odboru za edukaciju dostavi evidenciju o prisustvu nastavi posle svaka dva semestra teorijske nastave i dokaz o uplati predviđenoj za procenu.

 

5. ISPITI

Ispiti su sastavni deo edukacije a njihov cilj je kontinuirano napredovanje i procena napredovanja kandidata. Ispiti imaju dva dela: pisanje eseja na određenu temu (do 5000 reči sa referencama) i usmeni deo ispita sa dva ispitivača koje određuje Odbor za edukaciju. Ispiti koji se sastoje od analize sna i bajke/mita kandidati rade samostalno, po izboru, sa mogućnošću korišćenja literature. Usmeni deo ispita se dominantno odnosi na temu eseja ali se ne ograničava samo na toj temi. Završni ispit se sastoji od prikaza rada sa klijentom koji je trajao najmanje dve godine i bio superviziran. Studija slučaja ima dva dela: prikaz psihoterapijskog procesa i teorijsko razmatranje određenog aspekta psihoterapije po izboru. Studija ima najmanje 15000 a najviše 20000 reči sa referencama. Usmeni deo ispita se dominantno odnosi na razmatranje studije slučaja.

 

Uslovi za polaganje ispita:

1. za ispite tokom edukacije: dokaz o redovnom pohađanju određenog dela teorijske nastave i uplata za polaganje ispita

2. za završni ispit: položeni ispiti tokom edukacije, ispunjenost uslova za ličnu analizu i superviziju, pozitivna procena dva supervizora, uplata za polaganje ispita.

 

Procedura polaganja ispita:

1. pisana prijava ispita sa dostavljanjem dokaza o ispunjenosti uslova

2. dostavljanje eseja odboru za edukaciju koji određuje ispitivače

3. ispitivači imaju mesec dana da se upoznaju sa sadržajem eseja

4. kandidat zakazuje termin ispita sa ispitivačima

5. usmeni ispit traje 45 min do 1 sata za ispite tokom edukacije i 1,5 do 2 sata za završni ispit

6. ispit se ocenjuje sa položio/nije položio. Ispitivači mogu, ako smatraju to svrsishodnim, da nalože kandidatu da određeni deo eseja dopuni i da nakon toga ponove usmeni ispit.

7. ispitivači nakon ispita pišu izveštaj o ispitu koji je dostupan i kandidatu.

 

6. DOKUMENTACIJA

Sva dokumentacija koju kandidat tokom edukacije prilaže Odboru za edukaciju (prijave, dokazi o ispunjenosti uslova, potvrde o pohađanju nastave, o satima analize i supervizije, procene analitičara, izveštaji supervizora, izveštaji ispitivača, izveštaji o superviziranim slučajevima, uplate za edukaciju i ispite itd) se čuva ličnom dosijeu kandidata.

 

7. ISKLJUČENJE IZ EDUKACIJE

Odbor za edukaciju može da predloži Upravnom odboru Srpskog analitičkog društva isključenje kandidata sa edukacije u sledećim slučajevima:

1. ako kandidat ne ispunjava zahteve određene edukacijom

2. ako je kandidat prekinuo svoju ličnu analizu a nije započeo novu u okviru šest meseci (osim u periodu odsustva sa nastave)

3. ako godinu dana ne radi sa klijentima (osim u periodu odsustva sa nastave)

4. ako je prekinuo superviziju (osim u periodu odsustva sa nastave)

5. negativne procene analitičara i supervizora u odgovarajućim fazama procene

6. ako se kandidat ne pridržava etičkog kodeksa

7. ako kandidat ne izvršava svoje finansijske obaveze u okviru edukacije.

Konačnu odluku o isključenju sa edukacije donosi Upravni odbor na predlog Odbora za edukaciju. Odbor za edukaciju obaveštava kandidata o isključenju sa edukacije. Odluka je konačna. Kandidat koji je isključen sa edukacije nema pravo da se ponovo prijavi na edukaciju.

 

8. NAPUŠTANJE EDUKACIJE

Ukoliko kandidat želi da napusti edukaciju potrebno je da pisanim putem o tome obavesti Odbor za edukaciju i obrazloži razloge napuštanje edukacije. Ukoliko naknadno želi da nastavi edukaciju individualno će se razmatrati uslovi i način uključivanja u edukaciju.

 

9. REŠAVANJE SPORNIH PITANJA TOKOM EDUKACIJE

U toku edukacije može doći do spornih pitanja koja se odnose na različite aspekte odvijanja edukacije kao i na odluke tokom procenjivanja napredovanja i ispita. Odluka o prijemu na edukaciju ne podleže žalbi.

Cilj razmatranja i rešavanja spornih procesa je sagledavanje različitih aspekata samog procesa edukacije i razumevanje mogućih problema i načina njihovog razrešavanja.

Pritužbu u vezi edukacije može imati kandidat i edukator. On/ona se može obratiti usmeno članu Odbora za edukaciju. Ukoliko se tom prilikom ne nađe rešenje, onda se pismeno obraća Odboru za edukaciju i to najkasnije mesec dana od događaja na koji ima pritužbu.

Odbor za edukaciju razmatra žalbu i donosi odluku o pritužbi većinom glasova Odbora. Ukoliko je član Odbora za edukaciju lično povezan sa pritužbom ili sa osobom koja podnosi pritužbu  (npr. ako je analitičar kandidatu) on se izuzima iz postupka, a Odbor za edukaciju se obraća Upravnom odboru koji određuje člana koji će razmatrati pritužbu umesto izuzetog člana.

Odbor za edukaciju u roku od mesec dana treba da donese odluku o pritužbi. Članovi odbora za edukaciju mogu da obave jedan ili više razgovora sa osobom koja je uložila pritužbu i sa osobom na koju se pritužba odnosi. Odluka se u pisanoj formi dostavlja podnosiocu pritužbe i Upravnom odboru.

Ukoliko osoba koja je uložila pritužbu nije zadovoljna odlukom Odbora za edukaciju ona se može obratiti Upravnom odboru pisanim putem, najkasnije nedelju dana od dobijanja odluke. Upravni odbor imenuje Komisiju za žalbe od tri člana koja razmatra žalbu. Članovi Komisije za žalbu ne mogu biti članovi Odbora za edukaciju. Komisija za žalbe razmatra pritužbu i  u roku od mesec dana donosi rešenje koje dostavlja podnosiocu pritužbe i Upravnom odboru u pisanoj formi. Rešenje je konačno.

Ukoliko ne dođe do rešenja konflikta u okviru udruženja, udruženje prihvata Sud časti i Discipinsku komisiju Saveza društava psihoterapeuta Srbije, kao drugostepeni organ”.

Sva pitanja, problemi i pritužbe koji se odnose na etički aspekt  su u nadležnosti Etičke komisije.

 

10.   TROŠKOVI EDUKACIJE

Troškovi edukacije podrazumevaju:

1. prijavu za edukaciju

2. semestralnu nastavu

3. ispite

4. procenu pre započinjanja rada sa klijentima

5. sate individualne analize (dogovaraju se sa analitičarem)

6. sate supervizije (dogovara se sa supervizorom)

 

Beograd, 24. februar 2020.